Kako da taguješ prijatelja/fana na fan stranici

Ukoliko ste admin na nekoj fan stranici na Facebook-u, sigurno ste do sada nekoliko puta hteli da tagujete prijatelja, fana (fan - osoba koja je lajkovala stranicu. Zvuči glupo, znam), ali niste uspevali u tome (ili možda jeste ako znate foru) jer vam je fejsbuk nakon @ i par početnih slova izbacivao likove koje sigurno niste hteli da tagujete. To se dešava kada ste na stranici u ulozi admina. 

A šta se dešava kada promenite ulogu u vaš privatni profil? Ništa. Tj. još gore. Onda možete da tagujete prijatelje ali džaba kada se taj post ne vodi kao post stranice, već kao vaš privatni post poslat stranici i on se objavi sa leve strane u delu Posts to page.

Elem, i ja sam par puta hteo da tagujem nekog od prijatelja ili neku od osoba koje su lajkovale moju fan stranicu ali nisam uspevao. Tražio sam rešenje po netu ali ga nisam našao. Na kraju sam ipak skontao kako da “prevarim” fejsbuk i da u postu objavljenom od strane fan stranice tagujem prijatelja. Sad ćete biti u fazonu: “Ala lik laže, našao na netu rešenje pa se sad pravi pametan”.

U čemu je štos? Recimo da hoćete u postu da tagujete nekog Petra Petrovića. 

Korak 1: Uđite na vašu fan stranicu u ulozi admina (pogledati sliku 1)

Korak 2: Objavite post u kome ćete napisati ime i prezime osobe koju želite da tagujete (U mom slučaju Petar Petrović), ali bez taga.

Korak 3: Promenite ulogu tj. iz uloge admina stranice pređite u ulogu vašeg privatnog profila.

Korak 4: Kliknite na edit post, izvršite tagovanje i završite proces.

To je to. Lako, zar ne? :)

Saznaj kako da nahraniš beskućnike potpuno besplatno!

Da li ste ikada želeli da pomognete beskućniku a da pri tome niste imali novca kod sebe ili niste želeli da mu date novac kako ga ne bi potrošio na alkohol?

Jutjub zabavljač (eng. Youtube prankster) Tom Mabe smislio je genijalnu ideju kako da nahrani beskućnike a da pri tome ne potroši ni dinar. Ideju je prvi put realizovao 2009. godine da bi početkom 2013. godine istu ponovio zajedno sa Roman Atwoodom.

Naime, on se poslužio malim trikom iskoristivši uticaj koji imaju policajci, a kako je to sve ispalo možete pogledati na video snimku.

Da li mislite da biste i vi u vašem gradu mogli da uradite isto? Pokušajte :)

Zašto nisam primljen na radnu praksu u agenciji Homepage

Tačno pre nedelju dana, 29. aprila bio sam na intervjuu za radnu praksu za poziciju Community Manager u agenciji Homepage. Naravno, da bih došao do intervjua morao sam ući u uži krug. Iako su dobili više od stotinu prijava, bio sam uveren da ulazim u uži krug. Zašto? Zato što uvek realno gledam na stvari a realno je da imam dobar CV koji mi je to omogućio.

Dan ranije, 28. aprila, na putu do Somborskog edukativnog centra gde sam održao čas pomoći u učenju, javljeno mi je da treba da budem u Novom Sadu u 4 sata narednog dana. U SEC-u saznajem da će predsednik Srđan Vlaškalić sutradan ići za Beograd, i odlučujem da krenem sa njim, a za nazad ću se već snaći.

Jutro i pre podne 29. aprila su bili veoma sunčani, ali što smo bliže bili Novom Sadu vreme je bilo sve gore, da bi me tamo dočekali pljusak i grmljavina (a ja naravno nisam poneo kišobran). Da li mi je Bog time nešto poručivao- ne znam, ali znam da sam izgledao kao pokisnut i posle intervjua, iako se tada već razvedrilo.

Ako izuzmemo to da sam se po najgorem pljusku vrteo na uglu Futoške i Bulevara oslobođenja dok konačno nisam pronašao prostorije Homepage-a (lažem, morao sam ih nazvati da bi mi rekli gde se tačno nalaze), osećao sam se odlično. Čak i previše opušteno, rekao bih. Na to je jednim delom uticalo moje poznanstvo iz detinjstva sa Mihaelom Turner koja je između ostalog i bila u komisiji prilikom intervjua, a drugim delom to što je ekipa Homepage-a skroz prijatna. Čak sam i ja kao poznati tremaroš bio opušten, iako je to bio moj prvi razgovor za posao (u ovom slučaju za radnu praksu).

Što se tiče samog intervjua, na neka pitanja sam davao totalno nebulozne odgovore, tj. odgovore koji nemaju veze sa onim što su oni želeli da čuju. Jedan od primera je i taj da sam na pitanje koje sajtove i forume posećujem odgovarao sa SerbianUnderground, Krstarica, Dizajn zona i slično, umesto da pomenem neke sajtove vezane za društvene medije i internet marketing, koje ruku na srce i čitam, ali mi u tom trenutku nisu pali na pamet iz ne znam kojih razloga.

Mislim da ih nije zadovoljio ni odgovor na pitanje zašto oni treba da prime baš mene a ne nekog drugog. Tu sam isto mogao da dam mnogo bolji odgovor.

Između ostalog, u tom prvom delu mi je postavljeno i pitanje gde sebe vidim za 5 godina i odmah mi je na pamet pao tvit Vlade Zmaja „na konopcu“ (btw. nema ga na tviteru već neko vreme, ne znam šta se dešava sa njim) i htedoh reći u šali „ako ne dobijem ovaj posao, na konopcu“ ali ipak nisam to odgovorio, haha.

Nakon ispitivanja, red je došao na „proveru znanja“ za šta ja apsolutno nisam bio spreman, tj. nisam očekivao tako nešto. Zadaci nisu bili teški ali čim sam ih video, znao sam da će mi biti male šanse da me odaberu.

Četiri zadatka su bila predamnom za šta sam imao oko 40 minuta (tekst zadataka nije 100% isti ali suština jeste):

1. Ukoliko te primimo koja će biti tvoja prva dva tvita?
2. Napiši objavu za našu FB stranicu o tome da smo primili novog CM-a (tebe)
3. Sastavi tekst konkursa za novo radno mesto u Homepage-u
4. Zamisli da si primljen na radnu praksu a zatim napiši blog post o svom iskustvu nakon prvih mesec dana radne prakse, do pola strane u wordu (događaje možeš i da izmisliš)

Tada mi je već bilo jasno da neće biti mesta za moj profil na njihovom home page-u. Zašto? Zato što uvek realno gledam na stvari a realno je da kad god nešto pišem, da bi to ličilo na nešto prvo se moram iskonsultovati sa guglom a zatim i sačekati pravi trenutak inspiracije, a osim toga nikad nisam pisao blog postove. Dok ovo pišem i nemam neku inspiraciju pa vidite na šta liči. Al' dobro, ovo sada i radim zbog prakse.

Kako sam uradio te zadatke bolje da ne pišem, ali po povratku busom i tokom noći sam razmišljao o intervjuu i pitao sam se zašto nisam bio spreman. Nisam siguran da li je to moj trenutni maksimum ili nisam pružio maksimum. Taktika da idem bez taktike na intervju je loše ispala,  pa nije ni čudo što mi je sutradan mejlom stigla ispala.

Dobio sam očekivanu vest da nisam primljen, a otac me je utešio rečima da je konkurs namešten i da se već znalo koga primaju, iako i on i ja znamo da to nije istina. Brat mi je u šali rekao da mi je Mia mogla poslati zadatke dan ranije, haha.

Da sam neki pajser, u ovom blog postu bih kompletnu ekipu Homepage-a ispljuvao na najjače, a Aleksandru Radukinu bih poručio da bi im bilo bolje da svoj rad ukinu (Radukinu – rad ukinu, kontate? haha) jer nemaju pojma, ali sam svestan da sam ja jedini krivac za to što nisam primljen.

Iskreno, ne znam da li me čini lošim CM-om to što sam loš u pisanju tekstova. Ali znam da imam dobar njuh za postove koji podstiču povećanje animiranosti fanova na društvenim mrežama. Da li je to dovoljno? Očigledno da nije za sada, ali biće još prilika u životu.

Ostaje žal jer mi se bukvalno za manje od nedelju dana mogao totalno promeniti tok života, ali ko zna zašto je to dobro. U svakom slučaju, ovo je bilo novo iskustvo za mene i definitivno ne žalim što sam konkurisao. Na žalost, krećem u potragu za poslom iznova sa početne stranice, a tako sam bio blizu rada sa ekipom iz „Početne stranice“.